Старац Петар Денковачки

Старац Петар Денковачки
Posted 4 days ago

У животу човекову ништа нема драгоценије од молитве.
Никада се не удаљујте од ње, никада је не остављајте, молите се увек, да не буде узалудан труд и живот наш на земљи.
После смрти све ће бити доцкан.

Ава Гаврило ралетиначки

Извор: фб група Србски духовници

974 - 6

Старац Петар Денковачки
Posted 5 days ago

ВАЖНО "Чедо моје, ПОКУШАЈ ДА УДАЉИШ ОНЕ РЂАВЕ ПОМИСЛИ ЗА КОЈЕ ЂАВО УЖУРБАНО ТРАЖИ ТВОЈ ПРИСТАНАК,
односно помисли мржње према браћи. На њих уопште не би требало да обраћаш пажњу, јер он тежи да ти украде највећу врлину: љубав. Ако он то постигне, он је потпуно надвладао твоју душу. Кад једном изгубимо љубав, односно Бога јер је Бог љубав и онај ко обитава у љубави обитава у Богу и Бог у њему(в. 1. Јн. 4;16), шта нам је онда преостало да нас спасе?
Чедо моје, нипошто не слушај те помисли о мржњи према браћи, него их истог часа одагнај, започни да изговараш молитву или пак реци сатани: „Што ми више уносиш мржње, ђаволе, то ћу више волети своју браћу, јер ми је Христос заповедио не само да их волим него да чак и свој живот жртвујем за њих, као што се Христос жртвовао за мене, несретника.“ Истог тренутка прихвати оне ствари везане за њих које у теби изазивају одвраћање и реци: „Само погледај колико их волим, завидљиви сатано! Умрећу за њих!“ Кад то учиниш, Бог ће видети твоју добру намеру и начин који користиш да би поразио ђавола, и истог часа ће доћи да те избави."

Свети старац Јефрем Филотејски и Аризонски

1.2K - 12

Старац Петар Денковачки
Posted 6 days ago

Ако је после посла неко изнервиран, саветујем вам да одете у цркву, запалите свећу, стојите десет до петнаест минута за време службе или седнете негде у парку и прочитате Јеванђеље како бисте се смирили. После овога, човек иде кући - мирно и насмејано. Морамо се трудити да све проблеме оставимо изван врата нашег дома.

Преподобни Пајсије Светогорац

1.8K - 5

Старац Петар Денковачки
Posted 1 week ago

АБОРТУС

Жене које су убиле дјете у утроби, ако ћуте, не исповједају се, оне психички поремете или оболе од рака на дојци или на материци, а дјеца коју су родиле ништа не ваљају. Она лако нестану, погину у саобраћају или умру превремено, а родитеље не могу очима видјет`. Ћути тамо, не могу те слушат`, кад почнеш да причаш мене хвата ужас. Па говоре, не воле нас дјеца. Како да те воле кукла ти мајка, то дијете осјећа да си му убила сестру или брата.

Дође жена донесе у цркву просфору. Питам: Јеси ли имала абортусе? – Јесам, четири. – Како доносиш просфоре кад си имала абортусе? Значи, ти приносиш тај хљеб крвавим рукама што си своју дјецу поубијала и то хоћеш да ти прими Господ?!

Кад је патријарх Павле говорио против абортуса, кад сутрадан скупиле се женетине некакве око патријаршије, дрма се `оће да сруше патријаршију. Не можемо ми сад краља да добијемо, јер је неки брачни пар убио дијете. Јер Бог је рек`о, ова и ова породица треба да носи краља. А она: ја ћу да идем на море, нећу к`о крмача да идем са стомаком, да ми се ругају странци. И оде краљ!

Отац Јоил

681 - 14

Старац Петар Денковачки
Posted 1 week ago

УВЕК ОЧЕКУЈ ИЗНЕНАДНЕ ПРОМЕНЕ
Буди храбар! Када огњени дух почне да слаби, треба да се, на сваки начин, трудимо да га, са страхом и трепетом, обновимо, приљубљујући се уз Господа, јер све долази од Њега. Дуго нас могу притискати униније, досада, духовна и телесна тежина. Међутим, не смемо се обесхрабрити, већ морамо чврсто стајати и ревносно испуњавати правила којег смо се прихватили. Немој мислити да ће се душа брзо ослободити привезаности за грех, нити очекуј да ће она сачувати једнаку топлину и сладост. То се никада не дешава. Насупрот томе, увек очекуј изненадне промене. Када наступе натмуреност и тескоба, схвати да си то истински ти, онакав какав јеси. Што се тиче духовне сладости, прихвати је као незаслужену награду.
Свети Теофан Затворник

Извор: Свети Јован Претеча

1K - 5

Старац Петар Денковачки
Posted 1 week ago

Најважнији је рат победити своје страсти.
Није довољно проучавати се из књига и од духовника. То је половина дужности.
Треба да упознамо своје незгоде и своје несреће, и да се против њих боримо, да познамо зло у себи, те да нас туђи греси не подстичу да се величамо.
Треба да видимо величину свога зла, због којега су и светитељи плакали, и сам је Господ пострадао.

Преподобни Јаков (Арсовић)

Извор; Фб група Србски духовници

1.3K - 7

Старац Петар Денковачки
Posted 1 week ago

Пост као `смиривање душа`

Патријарх српски Павле био је златоусти беседник и богонадахнути списатељ православних поука и савета. Најчешће је писао о посту:

„Наредба о посту није људска, него Божанска. Израз „смиривање“ душа означава пост.

Свети Василије Велики износи још један разлог за пост, а он је у томе што је пост узрок весеља. Да то докаже, Свети Василије расуђује овако: `Не примећујеш ли да је сунце светлије после ноћи, и будност пријатнија после сна, и здравље драгоценије после искушења болести? … Као што жеђ даје пићу сласт, тако и пост чини пријатнијим узимање јела`.

Још у Старом завету пророк Исаија разликује у посту две стране: Једну са телесним ознакама, за коју вели да је Бог не прима ако не буде у вези са другим духовним чињењем добра ближњима. (Исаија 58, 3-7)

У Новозаветној Цркви Свети Оци такође наглашавају да права вредност поста није само у уздржавању од хране, него у помоћи коју он пружа духовном узрастању, у одсецању злих навика и стицању врлина: `Корист од поста не ограничавај само на уздржање од злих дела`, вели Свети Василије Велики. Слично говори и Свети Јован Златоус: `Не говори: Ја сам толико и толико дана постио то и то нисам јео, ни вина пио…, него ми покажи јеси ли постао кротак од гневљивог какав си био, и човекољубив од грубог, какав си дотле био? Јер ако си испуњен гневом, зашто онда угњетаваш своје тело? Ако је изнутра завист и користољубље, каква је корист што пијеш воду?`

Очистивши тако своју душу од прљавштине греха и украсивши је украсом врлина, ми се удостојавамо Господа у Светој Тајни Причешћа“.

(Патријарх Павле, „Поуке и савети“, `Чувари` – Београд, стр. 41–43)

669 - 4

Старац Петар Денковачки
Posted 1 week ago

У молитви није важно њено временско трајање него њен интензитет.

Молите се макар пет минута, али за то време се предајте Богу са љубављу и богочежњивошћу.

Могуће је да се неко моли читаву ноћ, а неко други свега пет минута, па да ова петоминутна молитва ипак буде изнад оне свеноћне. Ово је, дабоме, тајна, али то вам је тако.

Саслушајте ме, децо моја, да вам испричам и један пример за ово.

Неки монах ишао кроз пустињу, па се сусрео са другим монахом. Поздравише се.

– Одакле долазиш?

– Из тог и тог села.

– Па како живите тамо?

– Код нас је страшна суша. У великој смо невољи и тузи.

– И шта сте урадили? Јесте ли се молили Богу?

– Јесмо.

– Да ли је пала киша?

– Није пала.

– Изгледа – рећи ће монах – да се нисте баш усрдно молили. Хајде да и нас двојица овде, на лицу места, упутимо молитвицу Богу да помогне у тој ствари.

И стварно, одмах, на лицу места, почеше да се моле. Одмах се појави један облачић. Он постепено постајаше све већи и већи, све црњи и црњи, све нижи и нижи, и гле, паде јака киша. Шта се овде десило? Десила се усрдна молитва. Мало времена су се молили, но одмах је пала киша. Јер, важан је био интензитет њихове молитве.
Старац Порфирије Кавсокаливит

На слици келија преподобног старца Порфирија, на Светој Гори у пустињи Кавсокаливије.